Knjige

Igor Kolarov: FIONA I DRUGE MISTERIJE (kratke priče za decu)

Igor Kolarov

Agi i Ema

Филм редитеља Милутина Петровића снимљен по истоименој књизи Игора Коларова, која је добила награду „Политикиног забавника“ за књигу године 2003. Главне улоге: Милена Дравић и Стефан Лазаревић

Nikola Živanović

Autobusi

Od Zelenog venca, do Zelenog venca,
Od Trga Republike, do Trga Republike,
Ispituju nepoznate delove grada,
Pronalaze one koji su zastali na periferiji,
Lutajući svetionici, uteha i spas,
Jedine čvrste tačke u beogradskoj noći,
U večnom kruženju oko istih stanica,
Smenjivanju parnih i neparnih brojeva,
Od svih nas, u ovom gradu, izgubljeniji

Бранко Стевановић ПРИЧА О ПРИНЦУ ЈЕДИНЦУ

Ton Telehen

Nedostajati

Jednog jutra, vrlo
rano, mrav pokuca na veveričina vrata.
– Baš lepo – reče veverica.
– Ali, nisam zato došao – reče mrav.
– Valjda ipak hoćeš malo marmelade?
– Pa dobro… ali samo malo.
Ustiju punih marmelade, mrav ispriča zašto je došao.
– Jedno vreme ne smemo da se vidjamo – reče on
– Zašto? – upita veverica iznenađeno. Njoj je uvek baš prijatno kad mrav tek
tako navrati. Veverica je gledala mrava široko otvorenih očiju a usta su joj
bila puna žirove kaše.
– Da bismo videli da li ćemo jedno drugom nedostajati – reče mrav.
– Nedostajati?
– Nedostajati. Pa valjda znaš šta je to.
– Ne – reče veverica.
– Nedostajati je nešto što osećaš kada nečeg nema.
– Šta onda osećaš?
– E, pa o tome se i radi.
– Pa onda ćemo jedno drugom nedostajati – reče veverica tužno.
– Ne, reče mrav – jer možemo jedno drugo i zaboraviti.
– Zaboraviti! Tebe!? – jauknu veverica.
– De, de – reče mrav – ne jauči tako glasno.
Veverica položi glavu u šake.
– Ja tebe nikada neću zaboraviti – reče ona blago.
– Eto sad – reče mrav. – To tek treba da vidimo. Zdravo!
I vrlo naglo izađe kroz vrata i spusti se niz stablo bukve. Veverica je odmah
počela da oseća kako joj mrav nedostaje.
– Mrave – dozivala je – nedostaješ mi! – Glas joj se odbijao o grane drveća.
– To još ne može! – reče mrav. – Pa još nisam ni otišao!
– A ipak je već tako! – doviknula je veverica.
– Pa sačekaj još malo – čuo se iz daljine njegov glas
Veverica uzdahnu i odluči da čeka. Ali mrav joj je sve više nedostajao.
Povremeno je mislila na žirovu kašu ili na kukčev rođendan, još te večeri, ali
mrav joj je opet nedostajao.
Popodne nije više izdržala i izašla je napolje. Ali, nije napravila ni tri
koraka , a već je srela mrava. Bio je umoran, sav u znoju, ali zadovoljan.
– Tačno je – reče mrav. – I ti meni nedostaješ. I nisam te zaboravio.
– Eto vidiš – reče veverica.
– Da – reče mrav. Prebacili su jedno drugom ruku preko ramena i otišli na reku
da gledaju odsjaj talasa.

Iz knjige: Slonovska muzika
(Zavod za izdavanje udžbenika)